Stručnjaci Departmana za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu istražuju mogućnosti i efekte korišćenja drona u ratarstvu. Na parceli u Futogu ogledna njiva pod sojom tretirana je i prihranjivana ove godine samo iz drona, a vlasnik će na osnovu dobijenih rezultata planirati proizvodnju narednih sezona.
Prije nego što počne da gaji soju na većoj površini, Nenad Okanov, poljoprivrednik iz Futoga, zasejao je ogled na 2,2 hektara. Polovinu usjeva radio je konvencionalno, a drugu polovinu zalivao i tretirao iz drona.
– Ovo se bukvalno može oprskati za petnaest–dvadeset minuta. Znači dosta nam vremena štedi. A i konkretno kad je ovako visoka soja, tu traktor kad uđe on će dosta tu da izgazi. Stvarno ima razlike, dosta je ovdje viša soja, ima više spratova – objašnjava Nenad Okanov, poljoprivrednik iz Futoga.
Za jedan sat dronom se može tretirati oko 17 hektara. Kada je, kao u ovom slučaju, potrebno koristiti sredstva za zaštitu bilja, važnu ulogu u radu imaju i propeleri koji stvaraju potpuno drugačije uslove rada nego kod klasične prskalice.
– Stvara efekat vorteksa, takozvanog, koji kako tretira sa prednje strane lista, tako i sa naličja lista tretira i ta pokrivenost koju on stvara je glavni efekat. Karakteristične norme koje se rade u ratarstvu to je 15 litara po hektaru i njegov glavni benefit je što on sa svojim adekvatnim, odnosno dobrim tretmanom uradi ono što biste vi uradili sa dvjesta do četiri stotine litara – navodi Krstan Kešelj, rukovodilac Precizne poljoprivrede.
Stručnjaci Departmana za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada rade više ogleda u kojima pokazuju gdje se sve može koristiti dron u poljoprivredi. Podstakli su oprašivanje kukuruza, što ne traži posebnu pripremu sem idealnih vremenskih prilika.
– Kada nema vjetra, a kada je temperatura odgovarajuća vi možete da proletite dronom parcelu i dobijate ozbiljno bolju polenizaciju i to smo baš dokazali na sjemenskoj robi. Vjerujte mi, poslije tog eksperimenta kada smo ušli u kukuruz sve smo bili žuti po rukama od polena. Jako dobra distribucija polena po cijeloj parceli – kaže dr Zoran Stamenković sa Departmana za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta Novi Sad.
Procjena je da u Srbiji trenutno radi oko 50 poljoprivrednih dronova. Okolne zemlje, poput Mađarske, Rumunije ili Grčke, imaju više hiljada u upotrebi na njivama.
(rts.rs)