Mama gazdarica, sin menadžer, kćerka organizatorka, a svi poljoprivrednici: Zašto se mladi iz Banjaluke vraćaju na selo | Agroportal.ba
Agro reportaže

Mama gazdarica, sin menadžer, kćerka organizatorka, a svi poljoprivrednici: Zašto se mladi iz Banjaluke vraćaju na selo

Nije da baš svi mladi ljudi beže sa sela i od poljoprivrede tražeći, često i gorak, hleb bez motike.

U Srpcu je sve više mladih koji „putuju“ u suprotnom smjeru. Među njima su i diplomirani ekonomista Danko Gužvić i njegova sestra Jovana, nesuđena socijalna radnica.

Oni su 2020. godine, usred korona krize, napustili Banjaluku i vratili se u svoje selo Vlaknica kod Srpca na porodično imanje. Sve su prilike da će tu i ostati, jer gazdinstvo Gužvića napreduje, raste i razvija se.

Istina, radi se, ali bolje raditi za sebe nego za drugog. I biti svoj na svome.

– Porodica smo, volimo se i uvažavamo, ali što bi se reklo: služba je služba, a družba je družba. Tačno se zna šta je čiji posao i odgovornost, ali se zna i da će ostali iz porodice priteći u pomoć kad u nekom sektoru zagusti: recimo, tokom berbe voća ili utovara pilića – kaže Danko (34).

Danko zna šta priča. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu univerziteta u Banjaluci i izgradio karijeru finansijskog savjetnika i projekt menadžera. I danas se, kao frilenser, bavi ovim poslom. Naravno, kad ima vremena za to, jer poljoprivreda mu je zanimanje broj jedan.

Menadžer na traktoru

Imanje Gužvića je komercijalno poljoprivredno gazdinstvo, koje je u sistemu PDV. Dakle, ozbiljna firma sa ozbiljnim prihodima.

Gazdarica gazdinstva je Danica Gužvić (57), Jovanina i Dankova mama. Njen resor je peradarstvo. Ona i njen suprug Jovan (67), koji je utemeljio imanje i koji joj je desna ruka, odgoje po 11.000 pilića u jednom turnusu.

Njihova kćerka Jovana (35) je zadužena za plasteničku proizvodnju, te za uzgoj povrća i bobičastog voća na otvorenom. Uz to, ona je glavna organizatorka poslova na imanju.

Danko je menadžer koji sve „vaga“ i predlaže odluke, te prati tendere i javne pozive, kako mu ne bi promakao neki podsticaj ili EU projekat iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Pročitajte još...   Očekivani prinos kukuruza devet do 12 tona po hektaru

Ali, menadžerski posao ga ne oslobađa „motike“. Danko je zadužen za voćarstvo i ratarstvo. Zatekli smo ga na traktoru, kako tanjira njive i obilazi novi trešnjik, na koji su Gužvići naročito ponosni. U ovom voćnjaku imaju 1.000 stabala Gizela trešnje.

– Imamo i novi šljivik, na dva hektara. Ministarstvo poljoprivrede RS nam je, kroz redovne podsticaje, pomoglo da ga zasadimo. Ali, sve to ne bi bilo moguće da nam nije djece. Nas dvoje bismo radili od zore do mraka, a opet bi sve propalo da se sin i kćerka nisu vratili na imanje – kaže Danica Gužvić.

I ovako ima posla, kažu njena djeca, ali mnogo manje nego da rade za nekog poslodavca, bilo u BiH, bilo negdje u inostranstvu. A sve što steknu ostaje njima i njihovim potomcima.

Neko želi fensi cipele, neko plastenik

Uskoro će imanje biti još bogatije. Kao što neke njene vršnjakinje s nestrpljenjem čekaju platu da kupe nove cipele ili torbicu, Jovana čeka da joj stignu tri nova moderna plastenika. Dobiće ih idućeg mjeseca, kroz projekat EU4Agri.

– Dobićemo 3 plastenika od po 300 kvadratnih metara, plus sistem navodnjavanja, frezu za rad u plasteniku i aku-kolica za prevoz paradajza. Ukupna vrijednost je oko 50.000 KM. Iskreno, da nije tog projekta, ne bismo mogli kupiti sve to – kaže Jovana.

Njen brat objašnjava da će porodica platiti samo četvrtinu cijene plastenika i opreme, jer 75 odsto troškova snosi EU, kroz projekat.

– Nismo mi jedini, još dva gazdinstva sa područja Srpca su dobila podršku iz EU4Agri projekta – kaže Bojan Gužvić.

Ustvari, opština Srbac je pobijedila na tenderu EU4Agri fonda za diversifikaciju poljoprivrednih djelatnosti i tako obezbijedila ozbiljnu novčanu podršku za 3 gazdinstva, koja vode mlađi poljoprivrednici.

Diversifikacija zvuči komplikovano, ali to jednostavno znači da ne treba „držati sva jaja u jednoj korpi“. Ako propadnu voćke, gazdinstvo će se izvući kroz uzgoj pilića ili povrća.

Pročitajte još...   Za podsticaje prijavljena 493 poljoprivrednika

– Mi smo odlučili da započnemo plasteničku proizvodnju paradajza, do sada to nismo radili – kaže Danko.

DCIM100MEDIADJI_0350.JPG

Gužvići se nadaju da će, nakon proširenja proizvodnje, moći da zaposle 3 radnice, za početak sezonski, a kasnije i tokom cijele godine. I to je, vele, doprinos zajednici.

Milijarde iz EU fondova

Danko je ubijeđen da će u budućnosti posla biti još i da će se mladi ljudi, kojih već danas ima na imanjima u okolini Srpca, još češće opredjeljivati za selo i poljoprivredu.

– U selu je perspektiva, a podsticaja i podrške će biti sve više, naravno za one koji hoće da rade i koji znaju da vode gazdinstva. Evropska unija nam je u tome velika podrška. Znam da će se kroz IPA 3 program izdvajati milijarde evra za poljoprivredu i selo – kaže Danko Gužvić.

I dokazuje to na primjeru svog porodičnog gazdinstva. U posljednje tri godine Gužvići, kaže, nisu ništa ulagali bez podsticaja ili bespovratne novčane pomoći, bilo iz Brisela ili iz Ministarstva poljoprivrede RS.

– Koristimo trenutak da sada ulažemo što više, da unaprijedimo imanje, dok smo supruga i ja još u snazi, a djeca potpuno posvećena poslu. Poslije će doći na red ženidba, udadba, sitna djeca, a i nas dvoje starih ćemo valjda u zasluženu penziju. Ali, do tada će gazdinstvo biti dobro uhodano preduzeće, koje donosi solidan profit – kaže Jovan Gužvić.

Vidi se na koga je sin ispao menadžer.

Šahovski majstori

Gužvići nisu samo uspješni poljoprivrednici, domaćini i projekt menadžeri, nego i dobri šahisti.

I tata Jovan i sin Danko imaju zvanje majstorskog kandidata. Danko je 2023. bio šahovski šampion Univerziteta u Banjaluci. A i ženski dio ekipe zna da zaigra koju partiju.

 

 

(srpskainfo.com)

 

0Shares
Slične objave
Agro reportaže

Miljana Jocić živi od svog zlatnog voćnjaka, nikada ne bi mogla zamisliti život u gardu: Ništa mi ne pada teško

Agro reportaže

Četrnaestogodišnji Miloš sa uživanjem se brine o porodičnom imanju