Svake godine u drugoj polovini avgusta pčelari zauzmu gradski park na tradicionalnom dvodnevnom Sajmu meda i vina koji organizuje trebinjski „Agrarni fond“ povodom krsne slave grada.
Tako je bilo i ovaj put, pčelari i proizvođači pčelarske opreme iz Hercegovine, sa Romanije i iz Srbije su, i pored epidemije virusa korona, došli u Trebinje da izlože svoje proizvode i ponešto zarade.
Ovo je jedna od lošijih sezona, medobradnje je do sada bilo slabo, a sve nade polažu u cvjetanje vrijeska.
Pčelari koji nisu dobro pripremili košnice već imaju probleme, a manji proizvođači odavno nemaju meda za prodaju.
Loša je godina. Bila je suša pčele su slabo unosile. Čekamo da počne cvjetati vrijesak i to nam je sada jedina nada. Oni koji su pčele selili u više krajeve Hercegovine i dobro se spremili možda mogu nešto i očekivati, kaže Nada Kovačević čija se porodica decenijama bavi pčelarstvom
U Hercegovini važi izreka da „med nađe svaku boljku“, a prodaja meda u pandemiji virusa korona je bila viša nego uobičajeno.
U posljednje vrijeme prodaja nije naročita, pošto zbog problema sa granicama i ograničenja kretanja nemamo kupce iz susjedstva, Dubrovnika i Herceg Novog, objašnjava Nada.
Oni koji su svoje proizvode od meda izložili u trebinjskom parku kažu da je bilo interesovanja turista iz BiH i Srbije, kojih je ovih avgustovskih dana puno Trebinje i da se moglo nešto i prodati.
Samoniklo bilje na jugu Hercegovine, tvrde pčelari, dalo je jedva dvadeset odsto očekivanog prinosa nektara.
Uticaj virusa korona na tržište meda, smatraju da je neizbježan. U kome obimu biće poznato narednih mjeseci, a za sada je cijena kilograma hercegovačkog meda u maloprodaji od 18 do 20 KM.
Vinarima puni podrumi
Trebinjski vinari ove godine imaju drugi problem, grožđa ima, njegova berba počinje, a podrumi su puni vina od ranijih sezona, jer zbog pandemije virusa korona, prodaje nije bilo.
Dragan Anđelić, direktor preduzeća „Agrofin“, koji gazduje najvećim vinogorjem u istočnoj Hercegovini, ističe da je situacija složena.
Ovogodišnji rod grožđa je dobar, ali su problem zalihe vina. Pojavili su se tržišni viškovi, sve je neizvjesno. Ista situacija je u susjedstvu, a nekontrolisani uvoz grožđa može znatno uticati na cijene, navodi on.
Anđelić kaže da je prodato oko 20 odsto zaliha vina ili čak manje, pa se dovodi u pitanje poslovanje, kapacitet vinarija i dalja prodaja.
Vina mogu stajati, crna duže, a bijela do tri godine zadržavaju kvalitet, pa se nadamo boljem. Takođe, očekujemo i povoljne kreditne linije, garantne fondove za kredite, ističe on.
Anđelić dodaje da izvoz u zemlje EU nije u potpunosti zamro, ali da su to veoma male količine, uglavnom kupci koji ne žele da izgube provjerene poslovnih partnera.
„Kupujmo domaće“
Pored pčelara i vinara svoje proizvode u centru Trebinja izložili su i drugi proizvođači hrane, pića, prirodne kozmetike i proizvoda od ljekovitog bilja u okviru kampanje „Naše je bolje“ koju provodi Privredna komora RS..
Vladimir Blagojević portparol Privredne komore RS je rekao da su se u pandemiji virusa korona sve zemlje okrenule vlastitoj proizvodnji, što je bila prilika da se i RS okrene svojoj jer ima dosta toga da ponudi, a kvalitetom i količinama proizvođači iz Srpske mogu u značajnoj mjeri da odgovore zahtjevima domaćih potrošača
Kampanja „Kupujmo domaće“, pokrenuta u aprilu, imala je pozitivan odjek u javnosti, a prema informaciji iz tržnih centara poraslo je interesovanje potrošača za domaćim proizvodima, istakao je on.
Blagojević je dodao da je veoma bitno da se i u narednom periodu kroz različite promotivne kampanje održe navike koju su potrošači stekli proteklih mjeseci.
Autor: Dubravka Čolović
