U selu Selište kod Velike Drenove, Dejan Jakovljević je na svom imanju zasadio oko 500 različitih vrsta biljaka, uglavnom egzotičnih i neobičnih.
Jedan je od rijetkih u Srbiji koji gaji i pistaće, a sadnice i sjeme potiču iz gotovo svih krajeva svijeta.
Nar, japanska jabuka, indijski jorgovan, palme, kineska urma, magnolije, pistaći… Nema čega nema na imanju porodice Jakovljević, koja se uzgajanjem biljaka bavi više od 60 godina, piše RTS.
„Imam negdje oko 12 hektara zemlje, od toga na četiri-pet hektara imam razne zasade biljaka – voćnih, egzotičnih, dekorativnih sadnica. Na tu ideju sam došao kada sam primijetio sve veću potražnju za egzotičnim biljkama kod nas, a i klima je počela da se mijenja, posebno prethodnih pet-šest godina. Vidite i sami koliko su ove godine rodile smokve, nar i slične vrste, pa je tako potražnja za biljkama koje nisu tipične za naše krajeve značajno porasla“, objašnjava Dejan.
Pistaći podnose surovu klimu
Posebno su ga fascinirali pistaći, koji mogu da podnesu izuzetno surovu klimu.
„Na samu proizvodnju pistaća odlučio sam se nakon što sam gledao prilog o ljudima koji su donijeli pistaće iz Grčke, prije desetak ili 12 godina. Tada sam vidio da pistaći mogu da uspijevaju i kod nas i da rađaju, i ušao sam u tu priču, iako nije bila jeftina“, priznaje Dejan.
„Sama sadnja je skupa – sadnice i priprema tla. Nakon toga nema velikog održavanja, nema rezidbe, nema bolesti, može da se čuva. Za razliku od breskve i kajsije koje se mogu čuvati nekoliko sati, pistać može da se čuva i do tri godine u običnom skladištu, samo da ima promaju“, objašnjava uzgajivač.
Isplativo uzgajanje
Uzgajanje pistaća je i finansijski isplativo, napominje Dejan. Kilogram svežih pistaća košta oko 1.500 dinara, dok prva klasa dostiže cijenu od 2.000 dinara po kilogramu.
„Po jednoj biljci može da rodi oko 15 kilograma. To je minimum od oko 100 evra po sadnici. Mislim da nijedna druga voćna vrsta ne može da donese takav prihod“, dodaje Jakovljević za RTS.
Njegov otac Ljubiša takođe provodi cijeli život na imanju. „Berem grožđe malo za prodaju. A ovo ostalo što ostane ide za rakiju“, kaže Ljubiša.
Egzotične biljke i rijetke sorte
U njihovom vinogradu nalazi se i neobična sorta grožđa, koju stručnjaci nijesu uspjeli da identifikuju, a inače je veoma atraktivna za jelo.
Dejan ne krije da mu je magnolija grand flora najdraža biljka.
„Ona je najstarija biljka na planeti, zajedno s ginko bilobom i australijskim borom. Zimzelena je, izuzetno dekorativna, ima neverovatnu moć regeneracije. Može da preživi gotovo sve. Izuzetno je lijepa, ali i skupa. Vredna je zato što može da živi preko 500 godina“, objašnjava Dejan Jakovljević.
Iako je puno posla, biljaka i zemlje, najbitnije je, kako kaže Dejan, da se stalno uvode nove sorte i da ljudi koji traže savjete i kupuju zasade dolaze na imanje..
(rts.rs)
