Usjevi genetski modifikovane soje pronađeni su na području Semberije, na parceli u selu Glavičice. Gajenje te biljke je strogo zabranjeno Zakonom na teritoriji Republike Srpske. Parcele sa spornom sojom otkrila je Republička poljoprivredna inspekcija tokom kontrole prisustva genetski modifikovanih organizama na parcelama u Republici Srpskoj.
Ovo je drugi otkriveni slučaj sijanja sporne soje u Republici Srpskoj. Prvi slučaj otkriven je prije četiri godine, kada je nekoliko poljoprivrednika s područja Posavine i Semberije odlučilo da zasije tu biljku.
Po nalogu inspektora sporni zasad je uništen, a fizičko lice je kažnjeno sa 300 KM. Lice nije predočilo dokaz o porijeklu soje, što znači da nije prometovana u poljoprivrednim apotekama u Srpskoj.
Izjavila je Dušanka Makivić, portparolka Inspektorata Republike Srpske.
Zakonom je zabranjeno stavljanje u promet ”genetski modifikovanih sorti” , rukovanje, prevoz, pakovanje i tranzit preko teritorije Republike Srpske, kao i prerada takve soje ili proizvoda od nje.
Makivićeva je dodala da je izvršeno ukupno 90 kontrola kojim je obuvaćeno preko 80 hektara zasada soje, a sporna je pronađena na jednoj parceli od 0,9 hektara.
Kazne
Poljoprivrednici zahtijevaju da bude kažnjen svako ko uzgaja spornu soju, ali i onaj ko je uvozi na ove prostore.
Ta soja prolazi pored toliko inspekcije, tolikih inspektorskih radnika na granici. Ona nije došla avionom i spuštena na igralište. Prvo treba kazniti onog koji je uvezao, zatim onog koji je prodao, pa onda ovog što je zasijao. Znamo da nije zdrava ni za stočnu ni za ljudsku ishranu. I zbog čega nam je potrebno da sami sebe trujemo?
Upitao je poljoprivrednik iz Semberije Ljubo Maletić.
Potencijalne prednosti uzgoja ovakve soje mogu biti povećana poljoprivredna proizvodnja, bolja otpornost na štetočine, brži rast, otpornost prema herbicidima i ukusnija hrana. S druge strane, mogući su neočekivani, štetni zdravstveni efekti, zagađenje okoline i komercijalno iskorištavanje.