U dvorištu Omera Hadžića, u centru Sanskog Mosta, već punih deset godina raste stablo kivija. Omer kaže da je ove godine rodilo kao nikad dosad te da očekuje rekordan urod od preko 200 kilograma, nezavisne.
Kao grožđe
Zaista je nevjerovatno koliko ove godine ima plodova, koji su tako gusto raspoređeni da izgledaju poput grožđa. Plodovi vise na sve strane, pa čak i sa žica električnih vodova, gdje je kivi s godinama ispleo svoje loze, kaže Hadžić.
Dodaje kako je sadnicu ovog južnog voća iz Njemačke donio njegov otac te ga iz radoznalosti zasadio u dvorištu. Iako se radi o biljci koja traži blagu primorsku klimu, kivi se pokazao veoma otpornim na ovdašnje zime i niske temperature.
Nekoliko prvih godina stablo nije ni cvjetalo ni rađalo, pa smo čak pomišljali da ga uklonimo. Međutim, ja sam se zainteresovao da saznam nešto više o tom voću, pa sam pročitao da zaista ne daje plodove nekoliko prvih godina, ali da zatim obilno rađa ukoliko stablo opstane, što se zaista i dogodilo, objašnjava Hadžić.
Plodove poklanja
Dodaje kako plodove ove egzotične biljke najčešće poklanjaju rodbini i prijateljima te da su izuzetno ukusni.
Vjerujte da je domaći kivi mnogo ukusniji od kupovnog i srećni smo kad ga poklanjamo drugima. Imamo i drugog voća, pa onda cijedimo sokove, kuvamo džemove, svašta. Sve je prirodno i bez konzervansa. U našem dvorištu imamo i smokvu, nar, aroniju, japansku jabuku. Mislim da kivi bogato rađa, jer ga gajimo s puno pažnje i ljubavi, a onda nas biljka nagradi, smatra Hadžić.
Berba kivija počinje od oktobra, a traje do duboko u zimu. Kivi, kaže on, štiti zdravlje, jača imunološki sistem, bogat je vitaminima. S kivijem, dodaje, nema ni prehlade ni gripa, jer sadrži dvostruko više vitamina c od limuna i pomorandže.