Prvi poljoprivredni portal Posavine i Semberije www.agroportal.ba sa zadovoljstvom Vas poziva na „Savjetovanje uzgajivača svinja“ koje će se održati u Domu Kulture u Ražljevu sa početkom od 18 časova. Savjetovanje se održava pod pokroviteljstvom Weld Mag doo Brčko.
Predavanje na temu „OSVRT NA SAVREMENO – INDUSTRIJSKO GAJENJE SVINJA U SISTEMU OD NJIVE DO TRPEZE“ održaće uvaženi stručnjak profesor sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada te dopisni član Akademije inžinjerskih nauka Srbije (AINS) Dr Vitomir Vidović.
U razgovoru sa ekipom Agroportal.ba Profesor Vidović je dao ocjenu trenutnog stanja svinjogojstva u regiji
Nekada je SFRJ imala preko 1,3 miliona krmača, bila je ozbiljan izvoznik priplodnih grla u evropske i azijske zemlje, izvoznik mesa u vrednosti sadašnjih preko 3 milijarde dolara. Nakon promena, postali smo svi uvoznici mesa a takođe i priplodnih grla. Izgubljena je, privatizacijom, orijentacija i optimalna strategija.
Svinjarstvo je grana proizvodnje gde se radi svih 365 dana, više no u građevini. Podiže značajno vrednost proizvodnje po hektaru i uvećava obrt kapitala u jedinici vremena, naročito sa preradom i trgovinom. Turističke zemlje iz bivše SFRJ uvoze meso za peko jednu milijardu evra, dok njihovi farmeri gase proizvodnju i ostaju bez posla. Vlast je namirila sebe, za narod ih baš briga.
Treba znati da je vrednost proizvodnje u Srbiji i RS između 800 – 1.000 evra na godišnjem nivou. Vodeće evropske zemlje imaju preko 22.000 evra. Ako bi se u našoj sredini uvećala vrednost proizvodnje na 10.000 evra/ ha, tada bi nam prosečne plate bile oko 1.700 evra u neto iznosu, i nedostajalo bi nam oko 250.000 radnika.
Kako stići: – sistemom od njive do trpeze, uvažavajući socijalni i ekonomski razvoj društva. Svakako, doktrina bi morala biti izvoz, izvoz,…, popsebno u Aziju gde živi većina svetskog stanovništva. Savremeno zadrugarstvo bi osiguralo evropski standarad, veći natalitet, i srećniji narod i prevazilaženje dogmi, posebno u sferi religije. Đaci i studenti bi bili testirani ka sklonostima u svome budućem radu i, odmah po okončanju škole bili zaposleni. Škole i Fakulteti bi morali imati više praktične nastave. Sve bi bilo privatno kao i u danas bogatim zemljama Evrope. Za sve ovo postoje prirodni potencijali i narod koji to zaslužuje.
Ko je Profesor Vidović?
U nastavnoj aktivnosti izvodio je nastavu iz predmeta: Oplemenjivanje životinja, Genetika, Svinjarstvo, studentima stočarstva; Genetika životinja i Stočarstvo studentima veterinarstva. Na postdiplomskim studijama predaje više kurseva iz oblasti: Teorija oplemenjivanja životinja, Molekulska genetika, Ponašanje životinja, Oplemenjivanje i Biotehnologija, te Biometrika u stočarstvu. Bio je mentor 7 doktorskih disertacija, 12 magistarskih i jedne master teze. Više desetina studenata redovnih studija je diplomiralo pod njegovim mentorstvom.
U naučnoistraživačkoj delatnosti radi u oblasti genetike i oplemenjivanja domaćih životinja. Razvio je metode ocene oplemenjivačke vrednosti koristeći selekcijski indeks, a nakon toga mešovite modele selekcije BLUP i Model individue sa različitim obimom podataka iz pedigrea. Objavio je preko 254 naučnih radova od toga dve istaknute monografije međunarodnog značaja, dva rada u istaknutom međunarodnom časopisu i 20 radova u međunarodnim časopisima sa SCI liste. Krajem 1980. –ih razvio je sa saradnicima laboratoriju za citogenetiku. Usavršena tehnologija za Halotan i performans test svinja. Koristeći PCR tehnologije uvedeni (usavršene na University of Hochenheim, 2001.) su testovi na polimorfizam kapa kazeina, beta globulina, te transferina kod mlečnih goveda.
U inženjersko stručnom primenjena saznanja rezultirala su i u našoj zemlji izvanrednim rezultatima u praksi. Naprimer, proizvodnja po krmači se popela na preko 3.000 kg žive vage godišnje ili preko 30 tovljenika po krmači umesto 1700 kg tj 17/krmači godišnje. Konverzija hrane se promenila sa 410 kg na 270 kg po tovljeniku. Sadržaj mesa promenjen je sa 42% na 60% u polutkama u završnih grla u tovu. Nivo proteina u mesu podignut je sa 18% na preko 23% što znači da se i u nas proizvodi meso koje podmlađuje ili tačnije rečeno usporava mitozu kod čoveka. Tokom 1970-ih učestvovao u projektu oplemenjivanja mlečnih goveda. Mlečnost je tada iznosila 2.400kg da bi danas bila cca 5.600kg po kravi. Sarađuje sa više industrijskih sistema i farmi na prostorima bivše Jugoslavije.
Nagrade: Istraživač Vojvodine 2003., Plaketa 10. skupa svinjogojaca SFRJ, 1990., Nagrada Poljoprivrednog fakulteta, Novi Sad – „Monografija godine, 2011“ i, Zahvalnice naučnih, studentskih i stručnih Asocijacija i Udruženja.
Poseduje sopstvenu farmu svinja na kojoj izvodi oglede različitog karaktera i proizvodi priplodni materijal. Otac petoro dece.
