Zimnica je već odavno na svakoj trpezi, a svaka domaćica je spremila na svoj način. Munevera Kaloper, predsjednica udruženja „Žene Bošnjakinje“ kaže, jedna je od onih domaćica koja zimnicu sprema onako kako su to radile njena majka i baka.
[tie_full_img]
[/tie_full_img]
Zimnice bilo koje vrste moraju se pasterizovati, odnosno, staviti u vruće tegle. Ako se zimnica pravi kao hladna turšija ona se stavlja u hladne tegle i na taj način se ona sačuva od kvarenja. Međutim, danas postoje različiti načini spremanja. Mi u udruženju koristimo tradicionalne načine po kojima spremamo i naš pekmez od jabuka, koji planiramo brendirati, rekla je Kaloper.
I Brčanka Mara Tomić drži se tradicije. Nove tehnike konzerviranja još nije probala.
Da spremam zimnicu, naučila sam od majke i svekrve. Ali to je već sve prevaziđeno, pa čak i moj način. Prilikom spremanja zimnice ne koristim ni konzervans, niti povrće i voće koji nisu iz moje bašte, jer želim da se moja porodica zdravo hrani, kaže Mara.
[tie_full_img]
[/tie_full_img]
Da treba poslušati i savjete stručnjaka kada je u pitanju čuvanje namirnica mišljenja su u brčanskom Voćnom klubu. Danijela Plavšić, stručni savjetnik u klubu rekla je da se proizvodnja hrane itekako može ukomponovati zajedno sa turističkom ponudom, na čemu će Voćni klub da radi u narednom periodu.
S toga su organizovali predavnje za domaćice i učenike poljoprivredne škole o konzerviranju namirnica. Predavač je bio Midhat Jašić, profesor nutricionizma i prehrambenih tehnologija na Tehnološkom fakultetu Univerzteta u Tuzli.
30 odsto svježe hrane se svakodnevno baci, jer se ne čuva na adekvatan način. Postoji više metoda konzerviranja hrane na prirodan način, kao što su one sa visokim i niskim temperaturama, te biološko konzerviranje koje je, takođe, zdrav način čuvanja namirnica, podsjetio je profesor Jašić.
[tie_full_img]
[/tie_full_img]
On je napomenuo da se sve metode, bile one prirodne ili ne, moraju pravilno primijeniti, te da posebnu pažnju prilikom spremanja zimnice treba posvetiti higijeni.
